Izaberite stranicu

Čime peremo ruke?

Oduvek je krilatica „čistoća je pola zdravlja“ ponavljana deci od najranijeg doba.Važno da se to radi često:pre i posle jela,posle upotrebe toaleta,posle duvanja nosa,kijanja,kašlja,pre spremanja hrane,pre ovoga i posle onoga…operemo ruke bar 40 puta dnevno. Ili možda ne?

Da li zaista to radimo? Da li zaista insistiramo da deca operu ruke svaki put kada treba a ne kada mislimo da treba? Koliko često pitamo:“jesi li oprao/la ruke?“ Koliko roditelja se žali na nedostatak sredstava za pranje ruku u školama,javnim ustanovama,toaletima? Puno. A koliko njih spakuje sapun detetu u ranac? Pa-mali broj…priznajte. Bez namere da nekoga kritikujem ali zaista smo zanemarili neke navike. Jesmo. Svi mi. Nema problema,evo nam sada dobrog razloga da ponovo vratimo te navike,da ne budemo lenji i nemarni, da ako treba napravimo od toga i famu-ali da ruke ipak budu čiste.

Atopičari i pranje ruku

Sapun u listićima

Ljudi i deca sa atopičnom kožom sklonoj alergijama i isušivanju,znaju koliko je problematično održavati tu naviku. Svako pranje ruku je ritual duplo duži od običnog. Mora se pripremiti mlaka voda (hladna boli,a vruća pecka) mora se imati odgovarajući sapun (ne tečni,ne komercijalni deterdženti),ubrus ili peškir (jer sušiti na vazduhu traje dugo i koža puca) i krema za ruke…mora.Detetu u školi je to nemoguća misija. Naročito detetu sa ekcematoznom i atopičnom kožom. Medicinska sestra/primer.:bar ona savesna-opere ruke i do 72 puta u smeni (merila ja lično). Zamislite sad da nema odgovarajući sapun-a često nema. Koža ruku je ispucala,gruba,bolna,često inficirana na nekim mestima,krvari…maže kojekakvim sredstvima i verujte da ništa ne pomaže. Ili pomaže?

Hyppo beba sapun

Razlog mog dugogodišnjeg traganja i dvogodišnjeg istraživanja je upravo Atopijski dermatitis. Ekcem. Suva koža. Od najranijeg detinjstva do sad,imala sam velike probleme sa kožom ruku. Svako pranje=mazanje. Svako pranje =5minuta ritual. Užas! Pola života samo perem ruke i muku mučim….pa onda rodim jedno dete. I ono nasledi moj problem . I onda isto dumaj,dumaj…nema rešenja. samo rituali,drži se rasporeda peri ruke=maži ruke.

Prodju godine,radiš savesno,pereš ruke i do 72 puta u smeni,mažeš…koji nokti,koji manikir…jedva zanoktice sačuvam od muke. I onda rodim drugo dete. Ono još osetljivije. Još nežnije kože. I gotovo!

Kad me pitaju :“kako je nastala Hyppo beba?“ ja odolevam da kažem od muke. Nije dobro za marketing… Ali u suštini jeste tako. Muka me je naterala da isproban na našem tržištu preko 230 sapuna,sredstava,pena,čuda…ništa mi nije pomoglo. Dok nisam rešila da vidim i prihvatim da JA negde grešim. I da nemam snage da iznova prolazim kroz sve. Rešila sam da sama napravim sebi sapun. Da ne pričam šta mi je trebalo sve da uopšte dodjem do krajnjeg proizvoda koji ima smisla i rešava moj problem-mislim da sam za to vreme mogla da naučim programiranje i još jedan strani jezik. ali nema veze!

Hyppo beba sapun

Danas imam rešenje i za svoju kožu i za decu. Nemam više rituale koji me opterećuju. Školsko dete nosi sapun u listićima,i uvek ima čime da opere ruke. Ne oslanjam se na snabdevenost tržišta već sama rešavam problem. Mladje dete tek uči da samostalno pere ruke,ali idemo polako. I kosicu peremo Hyppo beba sapunom.

Atopijski dermatitis je ozbiljno stanje i treba pristupiti odgovorno. Svako dete je priča za sebe i ne prija svakom detetu ista stvar. Samo zato je ovo MOJA priča o MOJOJ deci i NAŠEM atopijskom dermatitisu.